Заразне болести, имунизација и вакцине

Епидемија коронавируса подсетила је човечанство како страшне последице заразне болести могу имати по појединце и друштво у целини. Оне не само да директно угрожавају физичко и ментално здравље, па и сам живот великог броја људи, већ и економију, а посебно туризам, гастрономију, спорт и културу, изазивајући тешке економске последице и тиме додатно угрожавајући сваког појединца.

Људска цивилизација се одувек борила против заразних болести. У недостатку ефикасне терапије или вакцине, једино преосталo оружје су мере карантина и изолације, уз мању или већу рестрикцију права и слобода становништва. Овакве мере су прилично ефикасне, али у данашњем међузависном, глобализованом свету имају неподношљиво високу економску цену.

Оптималнији, ефектнији па и јефтинији начин борбе је имунизација популације.

Имунизација је теоретски могућа такозваним прокуживањем, када довољан део популације прележи заразну болест и тако популација постиже колективни имунитет. Услед недостатка нових домаћина, патоген нема могућност даљег ширења па нестаје сам од себе. Овакав начин имунизације је искључиво теоретског значаја - у целој људској историји није забележен ни један случај успешног прокуживања.

Алтернатива прокуживању је вакцинација, за коју постоји мноштво успешних примера у 19. и 20. веку, па и раније. Вакцинација међутим има мноштво етичких, политичких, социјалних, организационих и научних изазова на које друштво мора да понуди ваљане одговоре.

Да би вакцинација била успешна и морално оправдана, мора испуњавати следеће критеријуме, поређане по важности:

• Ултимативни циљ сваке вакцинације мора бити престанак потребе за истом, то јест елиминација тј. искорењивање патогена који изазива одређену заразну болест
• Ефективност - вакцина мора ефикасно спречити настанак болести против које је намењена
• Безбедност - вакцина не би смела да има никакве нежељене ефекте, а поготову не оне који надилазе последице саме болести
• Доступност - вакцина мора бити доступна целом човечанству, без обзира на расну, верску и политичку припадност или економску снагу појединих држава. Производња вакцине не сме бити заштићена никаквим законима, патентима и слично. Вакцина мора бити јавно добро, доступна свим људима по минималној цени коштања
• Приликом развоја вакцина морају бити поштовани високи етички стандарди, како према људима, тако и према животињама и животној околини
• Транспарентност - сви релевантни подаци у вези са развојем, производњом, и применом вакцине морају бити потпуно отворени и доступни

Ако се сложимо и пажљиво размотримо ове критеријуме, лако је закључити да су приватне иницијативе, односно фармаколошке компаније, независне истраживачке лабораторије, и друге комерцијалне организације непогодне за развој вакцина. Главни разлог за то је тај да су ово организације првенствено комерцијалног карактера, па као главни циљ и разлог свог постојања имају профит, односно финансијску добит својих власника. Овај циљ је у диретном конфликту са скоро свим горенаведеним критеријумима:

• престанак вакцинације би значио престанак потребе за њиховим ”производом”
• безбедност повећава трошкове развоја, који негативно утичу на профит
• фармаколошке компаније теже да заштите своје ”производе” не би ли заштитили своје улагање и повећале профит
• иако се етички стандарди у производњи лекова углавном поштују, постоји снажна мотивација да се они избегну, јер - умањују профит
• транспарентност никако није у интересу фирмама које се налазе у тржишној утакмици

Самим тим, приватне фирме би морале бити искључене из развоја вакцина против заразних болести и њихове масовне примене.

Шта преостаје? Коje организације имају довољно ресурса и капацитета, морални ауторитет, па ако треба и силу да буде главни носиоц развоја вакцине и спровођење масовне имунизације? Једино саме државе, или још боље, државе удружене у некакву светску организацију, где би се стечена знања и достигнућа несебично делила.

Мора се дакле напустити комерцијални концепт јавног здравља, а државе морају преузети научна истраживања у своје руке, бар у борби против заразних болести. Као последицу ово ће наравно имати и развој других вакцина и лекова, што неизбежно довoди државе у сукоб са снажним фармаколошким лобијима. Али друштва се морају запитати шта им је важније, профит појединаца или јавно здравље у целини.

Одговор је наравно свима добро познат.